PAP-a test ili Papanicolau test je bris sa grlića materice (lat. cervix uteri) koji pokazuje da li postoje neke promene na njegovim ćelijama. Bris se uzima tokom ginekološkog pregleda i bezbolan je. Uzorak se uzima sa površine grlića i iz početnog unutrašnjeg dela kanala grlića materice, razmazuje se na pločicu i boji. Citoskriner ili patolog pregleda ovaj bris i izdaje nalaz. Danas se napušta naziv Papa i prihvata se drugačija, tzv. Bethesda klasifikacija nalaza.
Gde se nalazi grlić materice i šta je to „ranica“ na materici?
Materica ima telo i grlić koji se jednim delom nalazi u maloj karlici, a donji deo grlića se završava u vagini. Taj deo grlića koji je vidljiv i dostupan pregledu, ginekolozi zovu PVU (portio vaginalis uteri, tj. vaginalni deo materice). Površinu tog dela grlića pokriva tkivo slično koži – pločastoslojeviti epitel, a unutrašnjost kanala grlića materice pokriva sluzokoža – cilindrični epitel. Kada sluzokoža malo „viri“ u spoljašnjost, onda se to pregledom vidi kao jedna crvena površina. To se naziva „eritroplakija“ (crvena površina) ili „ranica na grliću materice“. „Ranica“ može biti bez dodatnih promena, ali je podložnija infekciji, pa tada kažemo da postoji upala grlića – cervicitis. On može biti izazvan raznim bakterijama, hlamidijom, a virusi HPV mogu napraviti neke promene na grliću ako tu ostanu duže vreme (objašnjeno u daljem tekstu). Ovu „ranicu“ je potrebno kontrolisati i po proceni ginekologa lečiti – infekciju odgovarajućim lekovima, a ako organizam sam ne prekrije ovo mesto odgovarajućim tkivom ili postoje neke promene koje zahtevaju otklanjanje tog mesta i dijagnostiku, onda će ginekolog primeniti neku od adekvatnih metoda (zamrzavanje, spaljivanje, radio talasi, laser, isečak – loop excisio…)
Kada Papa test treba uraditi prvi put i koliko često se on radi?
Prvi Papa test – bris treba uraditi najkasnije u roku od 2-3 godine od prvih seksualnih odnosa, a zatim jednom godišnje do 30-35 godine. Ako je žena tako postupila i svi su nalazi bili uredni, od 35. do 65. godine ga može kontrolisati jednom u 2-3 godine, a posle 65. godine se više ne mora raditi. Ukoliko se nađu neke promene na Papa brisu, ginekolog će preporučiti dodatne metode dijagnostike* (kolposkopija, HPV tipizacija, biopsija…) ili kontrole na 3-6 meseci u izvesnom periodu vremena.
Kako se tumači rezultat Papa testa?
Papa II tj. NILM (Bethesda klasifikacija) je normalan nalaz.
Papa III a) koji se po Bethesdi može iskazati kao ASC-US, ASC-H, AGC ukazuje na promene ćelija grlića materice koje zahtevaju dodatnu dijagnostiku*, ali ne znače da će se iz ovih promena obavezno razviti rak grlića. Ponekad se ovakav nalaz vidi samo zbog „jače upale“ grlića.
Papa III b)
- L-SIL (lakše promene)
- H-SIL (srednje teške promene)
- AGC (promene na žljezdanim ćelijama)
Ovakvo stanje može potrajati i nekoliko godina, ne daje nikakve simptome, ali može ponekad dovesti do pojave karcinoma. Zato su važne redovne kontrole, jer se u ovom stadijumu može sprečiti pojava raka grlića
Papa IV ukazuje na promene teškog stepena i AIS (adenocarcinoma in situ) tj. karcinom „u čauri“I u ovom stadijumu postoji mogućnost da se promene zaustave i da ne napreduju dalje.
Papa V označava uznapredovali karcinom grlića materice
Šta je to dodatna dijagnostika?
Kolposkopija je metoda pregleda vidljivog dela grlića materice (ovako se mogu gledati i vagina i spoljni polni organi) pod uveličavajućim aparatom – kolposkopom. Površina grlića se premazuje sirćetnom kiselinom i jodnim Lugolovim rastvorom. Ovako se mogu videti neke promene koje se ne vide golim okom, a koje ukazuju na promene ćelija grlića materice koje ne spadaju u sasvim normalne nalaze. Kolposkopija u nekim slučajevima ukazuje na mesta sa kojih treba uzeti isečak za analizu – biposija.
Biopsija je uzimanje isečka sa grlića materice radi patohistološkog (PH) pregleda tog dela, da bi se videlo da li postoje neke promene u ćelijama, kog su stepena i na osnovu ovog nalaza se određuje dalji tretman ili praćenje. Radi se ako postoji neka promena na grliću materice koja posle Papa nalaza i kolposkopije zahteva dalju dijagnostiku.
Endocervikalna kiretaža predstavlja uzimanje ćelija iz kanala grlića materice kiretom, da bi se videlo da li postoje promene i u tim ćelijama sluzokože, tj. cilindričnog epitela i žljezdanih ćelija.
Obično se biopsija i endocervikalna kiretaža rade zajedno, nisu bolne i traju kratko, nekoliko minuta. Mogu se raditi i u kratkotrajnoj opštoj, intravenskoj anesteziji, a i bez nje.
Loop exciso PVU (lup ekscizija) je skidanje površnog sloja grlića materice kada na njemu postoje promene i kad ginekolog odredi da to treba uraditi. Ovaj sloj se šalje na PH pregled i predstavlja istovremeno i terapijski i dijagnostički postupak.
HPV tipizacija je uzimanje brisa sa grlića materice da bi se videlo da li postoji infekcija HPV i, ako postoji, koji tip virusa je u pitanju.
HPV infekcija – HPV=humani papiloma virusi
Infekcija humanim papiloma virusima je u današnje vreme najčešća seksualno prenosiva infekcija (SPI) i smatra se da je skoro svaka seksualno aktivna osoba u životu bila zaražena u nekom momentu nekim od tipova HPV, a kod oko 4% će se razviti komplikacije.
Humani papiloma virusi se ulaskom u naše telo prvo zadržavaju na površini tkiva (najčešće polnih organa), a vremenom mogu postepeno ulaziti sve dublje, ali ne ulaze u krv i zato naš organizam ne stvara antitela na njih. Zbog toga se osoba koja je jednom imala neki od HPV tipova, može opet u životu zaraziti istim tipom.
Postoji oko 100 tipova ovih virusa (neki od njih izazivaju bradavice na rukama drugim delovima tela), a oko 40 vrsta mogu inficirati polne organe (češće kod žena, mada muškarci mogu biti prenosioci, bez simptoma). Najveći broj HPV infekcija se dešava u adolescenciji. Neki tipovi su visoko rizični (tipovi 16,18, 31,33,35,39,45,51,52,56,58,59,66 i 68), a neki su niskorizični. Manifestacije infekcije tipovima 6 i 11 mogu biti šiljate bradavice – kondilomi, a infekcija tipovima 16 i 18 – (i još nekim) može, ako traje duže vreme, a žena nije išla na ginekološke kontrole, da dovede do promena na grliću materice koji vode ka karcinomu- raku grlića materice. Preko 70% svih karcinoma grlića materice je izazvano tipovima HPV 16 i 18, a u preko 99% svih karcinoma grlića materice nađena je infekcija HPV, nekim od tipova, ali ne znači da će se rak obavezno razviti ako se na brisu nađu ovi tipovi, a reaguje se na vreme.
HPV infekcija se može naći i na anusu, u grlu i plućima i izazvati karcinom grlića, vagine, vulve (spoljni polni organi žene), anusa, penisa i grla.
Primarna prevencija HPV infekcije, tj. sprečavanje da do infekcije uopšte dođe je vakcinacija. Kod nas je dostupna vakcina Gardasil 9 koja štiti od 9 tipova HPVirusa: 6 i 11, 16 i 18 kao i još 5 visokorizičnih tipova: 31, 33, 45, 52 i 58 Registrovana je za uzrast od 9 do 26 godina, ali se može primeniti i kod starijih. Mogu je primiti i osobe koje su već stupile u seksualne odnose i ne treba proveravati da li postoji trenutna zaraženost nekim od tipova HPVirusa. Kod izabranog pedijatra u Domu zdravlja mogu se vakcinisati i dečaci i devojčice od 9 do 18 godine . Stariji od 18 godina mogu sami nabaviti vakcinu. Daje se u dve ili tri doze, u vremenskom razmaku koji će odrediti pedijatar ili nadležni lekar. Veoma je važno da se vakcinišu oba pola, jer muškarci, iako ređe oboljevaju, mogu da budu prenosioci HPV infekcije. U zemljama u kojim se vakcinacija i dečaka i devojčica vrši unazad već skoro 20 godina (napr. Australija, Belgija, SAD, Švedska….) , drastično je smanjen broj zaraženih kondilomima (genitalne bradavice) i broj prekanceroznih lezija grlića materice – promene koje mogu da dovedu do karcinoma.
Vakcina nema nikakvih štetnih posledica (osim moguće blage i prolazne lokalne reakcije na mestu uboda) Sastoji se od čestica koje nisu živi virusi, samo liče na njih, a stvaraju dobar broj antitela koji se održavaju dugi niz godina ( za sada imamo podatke od 2006.kada je odobrena i počela da se primenjuje prva HPV vakcina)
Vakcinacija protiv HPV infekcije u kombinaciji sa redovnim ginekološkim pregledima (koji su obavezni i za vakcinisane ) je najbolja prevencija , tj. sprečavanje pojave raka grlića materice.
Kako da znam da li imam HPV infekciju?
Promene na grliću materice u početku nemaju simptome, ali se mogu uočiti nekim pregledima i zato su potrebne redovne ginekološke kontrole na kojima će ginekolog odrediti da li je potrebno da se radi HPV tipizacija – provera infekcije HPV.
Kako sam se zarazila HPV infekcijom i šta se dalje dešava?
Ovi virusi se prenose direktnim seksualnim kontaktom, ali su malo otporniji u spoljnoj sredini od drugih virusa, pa se mogu preneti i kožom i rukama u direktnom kontaktu seksualnih partnera i oralnim seksom. Zato kondom nije potpuna zaštita od ove infekcije. Inkubacija (vreme od zaražavanja do ispoljavanja infekcije) je različita, može biti kratka, ali i do 2 godine. Žene su nekoliko puta podložnije ovoj infekciji od muškaraca. U većini slučajeva radi se o latentnoj infekciji koja je prolazna, sa prosečnim trajanjem oko 8 meseci, dok je trajna, perzistetna infekcija prisutna nakon prve godine kod 25-30% osoba, a nakon druge godine kod 9%. Kada se virus nađe u ćelijama grlića materice, on dovodi do njiihove promene i one tada imaju karakterističan izgled koji citoskriner može nekad da vidi na Papa brisu (a vide se i u isečku sa biopsije) i zovu se koilociti. Vremenom (5-20 godina) se iz ovih promena može razviti prekancerozna proemna, a zatim i karcinom, naročito ako su u pitanju tipovi HPV 16 i 18. Imuni odgovor organizma je slab i razvija se sporo, pa se osoba čiji organizam eliminiše jednu infekciju, može ponovo u životu zaraziti istim ili drugim tipom HPVirusa.
Kondilomi ili šiljate bradavice su izazvane najčešće tipovima HPV 6 i 11 i nalaze se na spoljnim polnim organima žene – na velikim i malim usnama, na međici, ali se mogu naći i oko anusa, u vagini, na grliću. Kod muškaraca se nađu na penisu i na okolnoj koži. Leče se „spaljivanjem“, radio talasima, laserom, smrzavanjem i nekim hemijskim materijama, ali nekad imaju tendenciju
Pročitajte još o HPV infekciji i vakcini
na sajtu Instituta za javno zdravlje Vojvodine www.http://apps.izjzv.org.rs/HPV/
i na sajtu Svetske zdravstvene organizacije WHO http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs380/en/
NEMOJTE NA INTERNETU ČITATI FORUME, PITAJTE VAŠEG GINEKOLOGA SVE ŠTO VAS O OVOME INTERESUJE, A AKO KORISTITE I INTERNET, NEKA TO BUDU PROVERENI ZDRAVSTVENI SAJTOVI !!!
Prof.dr Aleksandra Kapamadžija – ginekolog
Loading ...
