Seksualne disfunkcije žene – Da li ima pomoći?

Seksualne disfunkcije žene – Da li ima pomoći?

SEKSUALNOST  je sastavni deo života čoveka, a seksualno zdravlje koje podrazumeva  uživanje u seksu    bez straha od  neželjene trudnoće i nebezbednog abortusa, bolesti, nasilja i zloupotrebe ,   je jedan od 5 ključnih aspekata zdravlja  po deklaraciji Svetske zdravstvene organizacije.

Zadovoljavajuće funkcionisanje u seksu pojedinca zavisi od brojnih faktora :

1. organski- telesni faktori  – anatomija, hormoni, razne bolesti, operacije ,  neki  lekovi i psihoaktivne supstance  (alkohol, droga)
2. socio-kulturalno-religijski faktori –norme i standardi ; mediji
3. porodični – vaspitanje, stav prema seksu
4. lični-psihološki faktori
5. odnos sa partnerom
6. doba života – pubertet, odraslo doba, starije godine
7. neka stanja i periodi u životu – stresovi, a kod žena – trudnoća, postporođajni period, klimakterijum i postmenopauza

Nezadovoljavajuće seksualno funkcionisanje – seksualne disfunkcije,  se mogu javljati tokom celog života ili samo povremeno i predstavljaju  izvor nezadovoljstva koje može loše uticati na psihički, interpersonalni, društveni, poslovni život čoveka, pa čak i na njegovo opšte zdravlje. Problem se ne rešava ako ne postoji dovoljna otvorenost da se o njemu priča, ako se ne zna sa kim i kako pričati. Komunikacija među partnerima je od ključne važnosti, ali je isto tako važno da osoba zna kome od stručnjaka može da se obrati. Pristup rešavanju ovog problema je interdisciplirani što znači da su brojni stručnjaci uključeni u otkrivanju i lečenju seksualnih disfunkcija.

Seksualne dusfunkcije žene se  mogu javiti  na različitim nivoima :

1. Poremećaji seksualne želje i uzbuđenja
2. Poremećaji orgazma
3. Bol prilikom seksualnog odnosa (vaginizam i dispareunija)
4. Averzija prema seksu – potpuna odbojnost ili seksualna zavisnost – nimfomanija

Sve seksualne disfunkcije žene se mogu se javiti ili od početka seksualnog života ili kasnije, ili uvek ili samo u nekim situacijama, mogu se javljati sa nekim razlogom kao reakcija  ili bez razloga, spontano,  a mogu biti psihološke ili telesne ili kombinovane.

KOME SE OBRATITI?

Lekar opšte prakse bi trebalo da bude prvi koji će otkriti seksualnu disfunkciju ili žalbom pacijenta ili postavljanjem obazrivih pitanja kojim neće ugroziti njegovu privatnost. Muškarci će se  obratiti urologu ako imaju neke telesne promene, a žene ginekologu. Takođe, u otkrivanje seksualnih dusfunkcija uključen je i endokrinolog kojii ispituje hormonske uticaje i promene. Kardiolog je osoba kojoj se javljaju muškarci sa problemima erekcije koji žele da uzimaju lekove zbog toga. Ukoliko nema telesnih i hormonskih uzorka seksualne disfunkcije, osoba će se obratiti psihoterapeutu. To može biti psiholog, lekar psihijatar ili lekar neke druge specijalnosti koji je obučen za ovo – seksualnu terapiju vrše terapeuti, a seksualno savetovanje je razgovor koji vodi ka otkrivanju uzroka i problema i predlogu njegovog rešavanja.

GINEKOLOG je često osoba kojoj se žena prvo obrati kad ima problem, a najčešće je to bol prilikom seksualnog odnosa (dispareunija) ili ređe zbog nemogućnosti da uopšte ima odnos, zbog grča vaginalnih mišića (vaginizam). Žene u postmenopauzi mogu imati problem sa otežanim odnosima zbog istanjene kože i sluzokože vulvo-vaginalne regije što uzrokuje bol , a ponekad i rascepe kože i sluzokože. One takođe mogu  imati manjak seksualne želje, a sve ovo je uzrokovano padom hormona zbog prestanka rada jajnika. Posle porođaja, žena često ima smanjenu seksualnu želju zbog angažovanja oko deteta, umora, ali i hormona prolaktina koji omogućava dojenje, ali smanjuje želju. Neke ginekološke operacije mogu uzrokovati da se žena oseća manje ženstvenom, da ima bol zbog ožiljaka. Neke infekcije otežavaju odnos zbog bola i pečenja ili čestog vraćanja, a i neki lekovi  koje žena uzima mogu da smanje seksualnu želju.

ULOGA GINEKOLOGA u otkrivanju, pa i rešavanju problema seksualne disfunkcije žene može biti  veoma velika ako je on dovoljno strpljiv, empatičan i  sa neosuđujućim pristupom za različite seksualne orijentacije, preference  ili funkcionisanja. Već u razgovoru, prilikom uzimanja anamneze – istorije bolesti i stanja, tegoba žene, on može da postavi ciljana pitanja koja će pomoći tokom definisanja problema. Ginekolog svakako pregledom može da otkrije razlog bola i nelagodnosti tokom odnosa ako je on telesnog porekla, a razmotriće i sva ginekološka i endokrinološka stanja koja mogu poremetiti zadovoljavajuće  seksualno funkcionisanje žene, sa obaveznim pitanjem o uzimanju drugih lekova, droge i alkohola koji bi mogli imati uticaja.

Ukoliko se sve ovo isključi , ginekolog koji vrši i seksološko savetovanje, može dati neke savete bazične terapijske strategije ponašanja u seksualnom životu koji bi rešili problem. Ukoliko su problemi dublje psihološke prirode, ginekolog će ženi ponuditi psihoterapeuta.

LEKOVI: Poznato je da hormonska supstitucija – tj. nadoknada hormona ženama u postmenopauzi i klimakterijumu može pomoći tako što će vagina postati vlažnija i elastičnija, a seksualna želja se može takođe poboljšati. Blagi sedativi i antidepresivi poboljšavaju opšte psihičko stanje žene, pa mogu povećati i seksualnu želju (mada je neke grupe antidepresiva mogu i smanjiti). U ispitivanju su još neki lekovi koji bi ženi mogli pomoći u seksualnom funkcionisanju.

Ginekolog koji, osim ginekološkog pregleda, može da pruži i seksološko savetovanje, je prava osoba kojoj žena može da se obrati ako ima problem u seksualnom životu.

Prof. Dr Aleksandra Kapamadžija