Ginekologija i Akušerstvo

KLIMAKTERIJUM, PERI I POSTMENOPAUZA

Klimakterijum ili perimenopauza je period u životu žene kada funkcija jajnika popušta,  oni luče sve manje hormona estrogena i progesterona, a ovulacije (sazrevanje i izbacivanje jajne ćelije) su sasvim retke ili ih više uopšte nema. Menstrualni ciklusi postaju neuredni –  obično se ciklus prvo skrati ( ako je žena imala menstruacije na 28 dana, sada će imati na 25-26 dana) , a zatim se produžavaju, pa menstruacija  izostaje i na kraju se više ne pojavi. I dužina i obilnost krvarenja se menjaju zbog nepravilnog rada hormona, pa tako krvarenja mogu biti ili veoma obilna ili oskudna i  produžena, u trajanju duže od 7 dana.

U ovom prelaznom periodu žene, osim neurednih krvarenja, mogu se javiti i neke druge tegobe kao posledica pada  hormona. Najčešće, ali ne obavezno kod svake žene, javljaju se „valunzi“ tj navale vrućine i noćna preznojavanja, dok neke žene imaju suprotno – osećaj hladnoće, jezu i drhtavicu. Žena može imati veoma izražen PMS, otečene i bolne dojke, promene raspoloženja, emotivnu labilnost, nesanicu, umor, nervozu, razdražljivost, depresiju.

Ovo stanje je moguće  dijagnostikovati  vrlo jednostavnom analizom dva – tri  hormona iz krvi . U slučajevima produženih ili obilnih krvarenja, obavezno je uraditi još neke pretrage – ultrazvuk, dodatne analize iz krvi, analize na infekcije, a po potrebi i kiretažu, da bi se uzorak materične sluzokože (endometrijuma) poslao na patohistološku (PH) analizu.

Pregled dojki treba redovno raditi, a mamografija se preporučuje već posle 40-45 godine. Naravno, godišnje kontrole Papa i kolposkopije, u cilju  sprečavanja pojave karcinoma grlića materice, su obavezne kao i obično.

Menopauza je naziv za poslednju menstruaciju u životu žene, a da bismo znali koja ja zaista poslednja, treba da prođe godinu dana bez krvarenja. Ukoliko se krvarenje ponovo javi posle godinu dana pauze, potrebno je odmah se javiti ginekologu. Poslednja menstruacija se u proseku javlja oko 50 godine, kod nekih žene ranije, kod nekih kasnije. U svakodnevnom govoru se pojam  „menopauza“ često koristi i za period koji nastupa posle poslednje menstruacije tj. za postmenopauzalni period.

U ovom periodu jajnici više ne izlučuju hormon estrogen koji je veoma važan ženi. Osim njegove funkcije da formira ženski oblik tela i dojke, on ima ključnu ulogu za plodnost i trudnoću.  Osim toga, estrogen čuva ženu od srčanih oboljenja , održavajući zdravlje krvnih sudova, kontrolišući novo holesterola u krvi i i smanjujući upale. Estrogen poboljšava kvalitet i čvrstinu kože žene, čuva kolagen u njenom sastavu i sprečava starenje kože. Takođe utiče i na održavanje vlažnosti i elastičnosti  sluzokože vagine i mokraćnog sistema.  Estrogen održava čvrstinu kostiju svojim dejstvom na koštane ćelije. Ovaj hormon ima važnu ulogu za dobro raspoloženje žene, svojim uticajem na dovoljno stvaranje serotonina, hemijske materije koja se luči u mozgu i odgovorna je  za kontrolu raspoloženja. Takođe je delom odgovoran i za libido (seksualnu želju i energiju)

Kakve su posledice nedostatka estrogena?

Posledice nedostatka estrogena počinju polako već u klimakterijumu, perimenopauzi, a u postmenopauzi su sve više izražene. Kosti se „razređuju“ = osteporoza i postaju krte i lako lomljive. Koža se suši i stari, a sluzokoža  vaginalnih zidova se istanjuje i  gubi elastičnost i vlažnost. Zbog toga  seksualni odnosi mogu postati otežani i bolni. Takođe se  i želja za seksom često smanjuje. Slilčne promene se dešavaju i u sluzokoži mokraćovoda te se mogu javiti i teškoće pri mokrenju. Zbog slabosti vezivnog tkiva, može doći do spuštanja vagine i materice što utiče i na ugao vrata mokraćne bešike i može dovesti do  javljajnja stres inkontinencije, tj. nemogućnosti zadržavanja mokrenja pri naporu ili čak i spontano. Estrogen štiti ženu od infarkta srca i moždanog inzulta „šlog“, te je u ovom periodu ona osetljivija za javljanje ovih bolesti. Dejstvo estrogena na serotinin sada je isključeno, pa se stoga javljaju promene raspoloženja, depresija, anksioznost, umor.

Kako pomoći ženama u klimakterijumu i postmenopauzi ?

Obavezna je konsultacija i detaljan pregled ginekologa da bi se utvrdilo da li je ženi potrebna terapija, za koju vrstu terapije da se odluči  i koliko dugo da je koristi.

Hormonska supstitucija – da li ne 

Generalno, ako organizmu nešto važno nedostaje, onda to treba nadoknaditi. Ne treba se bojati „hormona“ –  dijabetičari nekad i celog života primaju hormon insulin, osobe sa smanjenom funkcijom štitne žljezde uzimaju  sintetske hormone štitne žljezde, pa tako i ženama kojima nedostaje estrogen i zbog toga imaju izražene tegobe, treba pomoći nadoknadom hormona. Ukoliko je ženi zabranjena hormonska terapija zbog nekih stanja, ginekolog će preporučiti druge metode.

Terapija lekovima sa sintetskim hormonima estrogenom i progesteronom, tzv. HST (hormonska supstitucina terapija) ima potrebne doze estrogena i progesterona koje će povoljno delovati na sve tegobe i sprečiti osteporozu i vaginalne promene.

Ne smeju je uzimati žene koje su imale karcinom dojke, jajnika ili endometrijuma (materična sluzokoža) , one koje su imale trombozu ili tromboemboliju, šlog ili teška oboljenja jetre.

Ukoliko žena uđe u postmenopauzu prerano, pre 40 godine ( čak i pre 45)  , obavezno trebada uzimai hormonsku terapiju

Biljna terapija

Fitoestrogeni su estrogenima slične materije koje se nalaze u biljkama – flavoni, lignani i komestani.   Oko 300 raznih biljaka sadrže ove materije, a među njima su soja, detelina, valerijana, ginko biloba, alfalafa, seme lana, noćurak, maka  i druge. Takođe i mnoge vrste voća i povrća sadrže fitoestrogene:  pomorandže, šargarepa, brokoli, kikiriki, pasulj, grašak… Međutim, one ne sadrže dovoljnu količinu estrogena, često ne sprečavaju u dovoljnoj meri veoma izražene valunge ni osteoporozu, te se mogu preporučiti ženama koje nemaju jako izražene tegobe ili koje imaju samo urovaginalne tegobe. Dugotrajna upotreba ovih preparata može imati iste efekte kao i sintetski estrogen, pa se ne preporučuje ženama koje ne smeju uzimati terapiju sa estrogenom, kao što je prethodno navedeno.

Za tretman uro – vaginalnih tegoba (suvoća i osetljivost vagine, tegobe pri mokrenju), mogu se koristiti kreme i vaginalete sa hijaluronom , kantarionom i drugim biljnim preparatima, kreme ili vaginalete sa estrogenom, a takođe je veoma efikasna i terapija vagine i genitalnog predela laserom. LINK

Suplementi su dodaci ishrani, napr. vitamini i minerali. Sledeći suplementi bi se mogli koristiti kao dopuna terapije menopauzalnih tegoba:

D vitamin Ukoliko  postoji manjak D vitamina što se može odrediti analizom krvi, potrebno ga je nadoknaditi unosom leka, obično su to kapi sa D vitaminom.

Melatonin, hormon koji ima važnu ulogu za naš san, preporučuje se kod poremećaja spavanja, a neke studije pokazuju da melatonin može pobvoljno uticati i na druge postmenopauzalne tegobe.

Vitamin E je snažan antioksidans koji smanjuje upale, stres, rizik od depresije, a ima ulogu i u  zaštiti srca i mozga U postmenopauzi može povoljno uticati na valunge i noćna znojenja.

Vitamini B: Vitamin B6 smanjuje depresiju i anksioznost, a vitamin B 12 povećava energiju, smanjuje umor i poboljšava raspoloženje.

Omega 3  masne kisleine naš organizam ne proizvodi, nego ga unosimo hranom (sardine, tuna i losos) , a one sadrže lignane – materije sa malim dozama estrogena . Velike studije pokazuju da žene koje imaju najviše nivoe Omega 3 u krvi imaju 20% manje šanse za umiranjem od bilo koje bolesti, u odnosu na  žene sa najnižim nivoima omege u krvi. Omega 3 ima niz benefita : deluje na mentalno zdravlje, smanjuje depresiju, anksioznost, neke psihijatrijske poremećaje i pojavu Alchajmerovog sindroma. On dobro deluje na mrežnjaču oka. Takođe, ima velikog uticaja na očuvanje našeg kardiovaskularnog sistema (srce i krvni sudovi) tako što  snižava   krvni pritisak,  čisti krvne sudove od masnih naslaga, , smanjuje naslage masti u jetri, smanjuje nivo  triglicerida u krvi, a diže nivo dobrog HDL holesterola, smanjuje mogućnost tromboze. Omega 3   smanjuje simptome metaboličkog sindroma kao i  insulinsku rezistenciju, smanjuje rizik od upala i autoimunih bolesti (lupus, reumatoidni  artritis, ulcerozni kolitis, Kronova bolest i psorijaza).  On dobro deluje na prevenciju nekih malignih bolesti – smanjuje rizik od karcinoma debelog creva, dojke i prostate;  povoljno  deluje na artrtis i osteoporozu , smanjuje bolne menstruacije, poboljšava san i kožu.

Antidepresivi u obliku registrovanih lekova će biti preporučeni ukoliko žena ima teži oblik depresije i ne uzima ili ne reaguje na terapiju  estroegnima. Oni često dobro deluju i na  smanjenje valunga.

DEČJA I ADOLESCENTNA (JUVENILNA) GINEKOLOGIJA

Uzrast do 10 godina se smatra dečijim periodom, dok se adolescencija deli na mlađi uzrast 10-14 godina i starije adolescente 15-19 godina.

Zašto se devojčice i devojke javljaju ginekologu ?

Odmah posle rođenja devojčicu detaljno pregleda pedijatar i već tada, ako primeti neke nepravilnosti izgleda polnih organa, bebu će upititi ginekologu.

Devojčice se obično javljaju ginekologu zbog nekih tegoba.

Devojke koje su počele sa seksualnim odnosima treba da se jave ginekologu  i ako nemaju tegobe , zbog pregleda, uzimanja briseva (Papa, infekcije) i savetovanja o efikasnoj kontracepciji

Tegobe koje se mogu javiti u dečjem i adolescentnom uzrastu

1. U najvećem broju slučajeva, oko 60% svih pregleda u dečjem i adolescentnom uzrastu je zbog upala ili spoljnih polnih organa – male i velike usne, međica i vagina ili unutrašnjih polnih organa– materica, jajnici i jajvodi ( što se češće javlja kod devojaka koje su imale seksualne odnose).
2. Na drugom mestu su poremećaji menstrualnog ciklusa (20-25% svih pregleda u ovom uzrastu) koji se mogu javiti već od prve menstruacije ili kasnije, a podrazumevaju produžene ili skraćene cikluse, izostanke menstruacija, duga i obilna krvarenja, veoma izražen menstrualni bol ili PMS. Da bismo rekli da je menstrualni ciklus poremećan, potrebno je da prođe bar 3 godine od prve menstruacije, a razlog je u ovom uzrastu najčešće hormonski poremećaj, sindrom policističnih ovarijuma (PCO) ….

Šta je to uredan- redovan  menstrualni ciklus ?

Prva menstruacija se javlja najčešće na uzrastu 12-13 godina.

Ranim pubertetom se smatra pojava rasta grudi ili polne maljavosti pre 8 godine, a o kasnom pubertetu govorimo ako se ove sekundarne seksualne odlike ne jave ni do 13 godine  ili ako se menstruacija ne javi ni do 16 godine.

Menstrualni ciklus je broj dana koji prođe između prvog dana jedne i prvog dana naredne menstruacije. Uredan menstrualni ciklus je 28 , plus/minus 7 dana. Svakom se može desiti jednom godišnje da se menstruacija javi ranije ili da kasni i ovo obično ne predstavlja znak da nešto nije u redu. Zato je veoma važno da se piše menstrualni kalendar tokom celog života i da se uvek izračuna koliko je dana prošlo između dve menstruacijem,  to i zapiše i ponese na ginekološki pregled!

Pojam „menstruacija“označava menstrualno krvarenje koje ne treba da traje duže od 7 dana

Šta je to neuredan  menstrualni ciklus i zašto se javlja?

Ukoliko su ciklusi produženi (više od 35 dana) ili izostaju po 1-2 meseca,   treba se javiti ginekologu da se ispita uzrok. Seksualno aktivna devojka koja je imala uredne cikluse,  a menstruacija kasni,   prvo će proveriti da li je trudna (urinarni test, hormon Beta HCG iz krvi, ginekološki pregled). Izostanci menstruacija (osim hormonskih poremećaja – sindrom policističnih jajnika, poremećj rada štitne ili nadbubrežne žljezde ili hipofize/hipotalamusa…)  mogu biti izazvani i drastičnim dijetama i fizičkom iscrpljivanju koji su uvod u anoreksiju, veoma opasno stanje po organizam. Uzrok mogu biti i teže ili hronične bolesti organizma.

Učestala krvarenja su često izazvana hormonskim poremećajima, ali mogu biti i znak neke infekcije.

U prve dve godine posle javljanja prve menstruacije, mogu se javiti veoma obilna i produžena krvarenja, tzv.  juvenilne metroragije koje su u 99% posledica izostanka ovulacije zbog nezrelosti polnih žljezda.  Vremenom polne žljezde i hormonski sistem sazrevaju i to se više ne javlja. Ovo stanje može dovesti do blaže ili teže malokrvnosti i zahteva što raniji odlazak ginekologu. Krvarenje se zaustavlja većim dozama kontraceptivnih tableta, a preparati gvožđa se daju ako postoji malokrvnost – anemija.

3. Ostali razlozi javljanja ginekologu u dečjem i adolesentnom uzrastu su : povrede (5-10%), nepravilnosti razvoja polnih organa (5%) i tumori (1-5%) koji se veoma retko javljaju u ovim uzrastima,.

Kada treba obaviti prvu posetu ginekologu?

U slučaju da devojka nije imala nikakvih ginekoloških tegoba tokom svog ranog života,  prvu posetu treba da obavi kada joj bude potrebno savetovanje o efikasnoj zaštiti od neželjene trudnoće i to, najbolje,  pre prvog seksualnog odnosa. I žene koje nisu imale seksualne odnose do 21 godine trebalo bi da odu kod ginekologa na razgovor i pregled. Devojkama koje nisu seksualno aktivne, ultrazvuk materice  i jajnika se može uraditi preko trbuha.  Prvi vaginalni pregled i vaginalni ultrazvuk biće obavljeni ako je devojka već imala seksualne odnose. Papa test   treba uraditi najkasnije u roku od  2-3 godine od prvih seksualnih odnosa, najkasnije do 21 godine i posle ga kontrolisati obavezno jednom godišnje! (po potrebi i češće) .

Devojke mlađe od 15 godina treba na ginekološki pregled da dođu sa roditeljem ili starateljem, a starije devojke mogu ići  same ili u pratnji bilo koje osobe koju žele da povedu.

Koliko često treba ići kod ginekologa?

Ginekolog je lekar koga  žena treba tokom celog svog života redovno da posećuje, bez obzira da li ima ili nema tegobe. Ukoliko je žana išla redovno na Papa test – bar jednom godišnje do 35 godine i on je uvek bio uredan, moguće je da posle toga kontrole budu na oko 2 godine. Ginekolog je lekar koji će ženi biti potreban i tokom trudnoće , radi kontrole i praćenja stanja i žene i bebe.

Infekcije u ginekologiji

SEKSUALNO PRENOSIVE INFEKCIJE  – SPI

U današnje vreme više ne govorimo o seksualno prenosivim „bolestima“, jer je većina njih izlečiva. Seksualno prenosive infekcije mogu biti virusne, bakterijske ili parazitske. Gljivične infekcije nisu primarno seksualno prenosive, ali se mogu preneti seksualnim kontaktom sa jednog partnera na drugog.

Koje su najčešće SPI? 

Nekada su najčešće seksualno prenosive bolesti bile sifilis i gonoreja i bile su neizlečive pre pronalska antibiotika kojima se one danas efikasno leče.

Danas su najčešće infekcije:  HPV – humani papiloma virusi, genitalni herpes i hlamidija.

Kako se  mogu zaraziti ovim infekcijama?

Seksualno prenosive infekcije  se prvenstveno prenose seksualnim kontaktom – vaginalnim, oralnim ili analnim odnosom. Neke od ovih infekcija se mogu preneti i dodirom kože, a neke se prenose telesnim tečnostima, špricevima i preko krvi – hepatitis B, C i HIV koje se  seksualnim odnosom  takođe mogu preneti ukoliko postoje neke  povrede kože i sluzokože ako genitalne regije. Neke SPI se mogu preneti na bebu još dok je u materici , tokom porođaja ili dojenjem.

Da li postoji neka efikasna zaštita od SPI?

Kondom nije apsolutna zaštita od seksualno prenosivih infekcija. On je dobra zaštita od infekcija HIV-a, hepatitisa B i C ako se koristi stalno, pri svakom odnosu, od početka do kraja seksualnog odnosa.  Sve ostale bakterije i virusi se mogu preneti i pored korišćenja kondoma, ali je svakako u tom slučaju mogućnost za njihov prenos smanjena. Ukoliko žena češće menja partnere, potrebno je da uvek koristi kondom (a istovremeno može koristiti i pilule ili spiralu) . Obostrano monogamna veza uveliko smanjuje mogućnost zaražavanja seksualno prenosivim infekcijama. Redovne kontrole ginekologa i testiranja na infekcije u slučajevima kada postoji verovatnoća zaražavanja  se svakako preporučuju, da bi se uzročnici  otkrili na vreme i tako sprečile moguće posledice. Vakcinisanje dečaka i devojčica u ranim uzrastima  protiv nekih najčešćih tipova HPV je dobar vid primarne prevencije ove infekcije.

Kako da znam da li imam infekciju?

Najčešći simptom infekcije je promenjen vaginalni sekret (količina, boja, miris, gustina…),  ali nekada ne mora biti nijednog simptoma, a da bris pokaže infekciju. Takođe, veća količina sekreta ne mora značiti da postoji infekcija. Ostali mogući simptomi SPI su : plikovi,  ranice ili izrasline na koži i sluzokoži,  svrab,peckanje, crvenilo, bol u donjem delu trbuha,  tegobe pri mokrenju (otežano mokrenje, pečenje pri mokrenju), bol prilikom seksualnog odnosa, povišena telesna temperatura

Neke infekcije ne daju nikakve simptome napr. infekcija grlića HPV virusima, dok neke retko daju simptome, napr. hlamidija, miko i ureaplazma  i zato je važno ići na redovne ginekološke kontrole.

Testiranje na SPI treba da rade oni koji imaju neke simptome, ako je partner zaražen ili ima simptome, ako žena ima više seksualnih partnera, ako je imala novog partnera u poslednja 3 meseca ili  partnera koji ima ili je imao puno seksualnih partnera ili partnera koji mnogo putuje ili živi na drugom mestu. Osoba koja se leči treba da obavesti skorašnje partnere da se testiraju i eventualno leče. Seksualne odnose treba izbegavati dok se oba partnera  ne  izleče. Ponekad test treba ponoviti, jer se uzročnici ne pojave na prvim testovima.

HPV Najčešća seksualno prenosiva infekcija u današnje vreme je infekcija humanim papiloma virusima (HPV) kojih ima oko 100 vrsta. Označavaju se kao tipovi, po brojevima, a oko 40 tipova mogu izazvati promene na polnim organima žene (češće) i muškarca (ređe). Svako ko je imao seksualne odnose,  imao je u nekom momentu i neki od ovih tipova, bez obzira na korišćenje kondoma koji nije dovoljna zaštita od ove infekcije. Većina ovih virusa se „naseli“ samo na kratko vreme, negde na površini polnih organa (grlić, vagina, penis, koža oko polnih organa…) i za kratko vreme se sami  „izbace“  odatle.  Većina ovih infekcija protiču bez ikakvih simptoma koje bi devojka ili mladić mogli osetiti, osim kondiloma, šiljatih bradavica koje se vide . Najpodmuklije su infekcije grlića materice izazvane nekim od „agresivnijh“ tipova kojih ima oko 15 ili čak i više , jer oni mogu duže da ostanu na površini grlića, pa  vremenom prvo ulaze u površne ćelije i izmene ih, a onda počnu da prodiru dalje. Ovaj proces može duže da traje, a lako se otkrije uzimanjem Papa brisa, kolposkopijom i testom na HPV tipove. Ukoliko infekcija visoko rizičnim tipovima HPV traje duže, neotkrivena, posle nekoliko godina (ponekad i kraće), može da dovede do karcinoma grlića materice. Ako se otkrije na vreme, lako , jednostavno i efikasno se rešava. Zato treba ići redovno na kontrole kod ginekologa, čak i ako žena nema nikakve tegobe i ako je vakcinisana protiv HPV!

Šta treba da znam o vakcini protiv HPV

Postoji nekoliko vrsta vakcina koje štite od dva, četiri ili devet tipova HPVirusa. Vakcina je potpuno bezopasna, a štiti od najčešćih visokorizičnih  tipova HPV koji uzrokuju karcinom grlića materice ( HPV tipovi 16,18. se nađu u oko 70 % karcinoma gerlića materice.)  i onih koji  uzrokuju kondilome -šiljate bradavice polnih organa ( HPV tipovi 6 i 11). U mnogim zemljama vakcinacija devojčica je rutinska na uzrastu od oko 12 godina, a neke zemlje vakcinišu i dečake. Kod nas još uvek nema organizovane vakcinacije protiv HPV, ali se vakcina može nabaviti posredstvom ginekologa. Radi se o tri ili dve doze koje se daju u razmaku od 1 i 6 meseci. Najbolje je primiti vakcinu pre početka seksualnih odnosa, ali se devojka može i kasnije vakcinisati.

Genitalni herpes je izazvan virusom koji se zove Herpes simplex virus, a postoje dva tipa. HSV tip 1 (češće izaziva groznice na licu oko usana i nosa)  i HSV tip 2 (češće izaziva „groznice“ na koži oko polnih organa), ali oba mogu izazvati promenu i na licu i na polnim organima. Takođe se mogu pojaviti u vagini i na vratu materice ili u mokraćnoj cevi kod oba pola i u završnom delu debelog creva. Ova infekcija se ispoljava sitnim plikoviima  na polnim organima žene i muškarca koji posle nekoliko dana prskaju, a zatim  počnu da se stvaraju krastice. Ovo traje oko 7 dana i   praćeno je svrabom u tom predelu i bolovima koji su obično kao probadanja, a može se osetiti i zamor . Prva infekcija ume da bude praćena povišenom telesnom temperaturom. Posle oko 7-14  dana virusi se povlače duž lokalnih nerava u nervne čvoriće – ganglije i tu ostaju. Tada nastaje latentni period  – bez simptoma. Manifestacija će se periodično ponavljati, kod nekog češće, kod nekog ređe,  u zavisnosti od raznih faktora, najviše od otpornosti organizma. Problem u trudnoći za bebu može nastati jedino ako je žena prvi put zaražena tokom trudnoće. Beba se može zaraziti prolaskom kroz porođajni kanal ako žena ima promene u momentu porođaja, pa će u tom slučaju biti urađen carski rez.     Lečenje je samo simptomatsko –ublažavanje  bolova i svraba antivirusnim lekovima i kremama

Hlamidija za razliku od drugih bakterija, nije otporna u spoljnoj sredini i  živi samo u ćelijama , pa je tako zaražavanje moguće samo direktnim seksualnim kontaktom. Ima ih više vrsta, a Chlamydia trachomatis može zaraziti ćelije sluzokože genitalnog i urinarnog trakta i žene i muškarca. Oko 70% zaraženih nema nikakve simptome infekcije, Simptomi su, čak i ako ih ima, nespecifični – pojačan vaginalni sekret i osećaj pečenja, žarenja pri mokrenju., bol pri seksualnom odnosu. Hlamidije mogu da izazovu upalu grlića materice, jajovoda i jajnika, a ako se ne leče,  mogu dovesti do teže infekcije u maloj karlci, koja se zove  pelvična inflamatorna bolest (PIB). Ovo može rezultirati začepljenjem jajovoda koji neće moći da prenesu jajnu ćeliju i sprematozoide, pa žena neće moći da zatrudni spontano.  Dijagnoza se postavlja analizom brisa grlića materice žene i mokraćovoda muškarca ili iz urina specijalnim metodama.   Leči se antibioticima.

Mikoplazma i ureaplazma – slično hlamidijama i ove bakterije žive samo unutar ćelija,  najčešće sluzokože vagine ili uretre (i muškarca i žene). Ne zna se tačno njihov značaj, ne daju karakteristične simptome. Leče se antibioticima.

Stidne vaši i šuga se takođe ubrajaju u SPI

OSTALE INFEKCIJE

Bakterijske infekcije polnih organa

U vagini , kao i u i na celom našem telu, nalazi se mnoštvo raznih bakterija koje „žive u miru“. U vagini  preovladavju laktobacili koji su  „dobre“ bakterije. Međutim, nekad se ta ravnoteža poremeti, padom otpornosti organizma, prodorom loših bakterija u većem broju spolja  ili iznutra – iz debelog creva, iz mokraćne bešike, pa dolazi do upale koja može zahvatiti vaginu, kožu spoljnih polnih organa, grlić, a može preći i na matericu, jajnike i jajovode. Najčešće vaginalne infekcije su izazvane E.coli, a tu se mogu naći i streptokoke, proteus, klebsiela i druge. E.coli je bakterija koja živi u crevima i lako dospeva u vaginu spolja ili iznutra, a isto tako može ući i u mokraćnu bešiku i izazvati cistitis. Simptomi su obično promena karakteristika vaginalnog sekreta, crvenilo, svrab, peckanje, ali nekada simptomi ne budu izraženi. Bakterijske infekcije vagine obično protiču bez većih tegoba i lako se  leče vaginaletama, koža i sluzokoža odgovarajućim kremama, a u slučaju širenja infekcije, uzimaju se i antibiotici.

Bakterijske vaginoze su upale vaginalne sluzokože kompleksom od nekoliko anaerobnih bakterija, od kojih je dominantna Gardnerella vaginalis. Simptomi: pojačan, zelenkast, penušav sekret, neprijatnog mirisa. Mogući simptomi: svrab, peckanje, neprijatnost. U  trudnoći one mogu biti štetne. Lako se leče vaginaletama, po potrebi antibioticima,  ali mogu ponovo da se javljaju.

Gljivične infekcije  su posledica preteranog rasta gljivica, kandide,  koje mogu biti i inače prisutne u vagini u malom broju. Uzročnik je Candida…najčešće albicans, ali mogu biti i drugi sojevi  (glabrata, cribiformis…) Simptomi su – crvenilo, svrab, gust, beo sekret, vaginalna iritacija  prilikom seksualnog odnosa kod žena. Muškarci ređe imaju tegobe – crvenilo glansa, osećaj peckanja, svrab. Ponekad je infekcija prisutna i bez simptoma. Lečenje je jednostavno, ali su neke žene sklonije ovim infekcijama koje se kod njih ponavljaju češće ili ređe. Ove infekcije se jave češće kad opadne imunitet organizma, u trudnoći, prilikom uzimanja antibiotika i ponekad pri uzimanju kontraceptivnih tableta, zbog promene kiselosti vagine. Gljivične infekcije se mogu javiti u svim vlažnim delovima tela, naročito u crevima, što daje tegobe u vidu bolova u trbuhu i nadimanja i tegoba s varenjem. Lečenje – obično su dovoljne samo vaginalete, vaginalni probiotik , a ponekad se daje oralno antimikotik. Nije potrebno menjati ishranu zbog vaginalne kandide, jer ona obilčno nema nikakve veze sa crevnom. Crevna kandida se leči samo u slučaju tegoba.  Jednom izlečena gljivična infekcija ne znači da se neće opet pojaviti.