GInekologija i Akušerstvo

KLIMAKTERIJUM, PERI I POSTMENOPAUZA

Klimakterijum ili perimenopauza je period u životu žene kada funkcija jajnika popušta,  oni luče sve manje hormona estrogena i progesterona, a ovulacije (sazrevanje i izbacivanje jajne ćelije) su sasvim retke ili ih više uopšte nema. Menstrualni ciklusi postaju neuredni –  obično se ciklus prvo skrati ( ako je žena imala menstruacije na 28 dana, sada će imati na 25-26 dana) , a zatim se produžavaju, pa menstruacija  izostaje i na kraju se više ne pojavi. I dužina i obilnost krvarenja se menjaju zbog nepravilnog rada hormona, pa tako krvarenja mogu biti ili veoma obilna ili oskudna i  produžena, u trajanju duže od 7 dana.

U ovom prelaznom periodu žene, osim neurednih krvarenja, mogu se javiti i neke druge tegobe kao posledica pada  hormona. Najčešće, ali ne obavezno kod svake žene, javljaju se „valunzi“ tj navale vrućine i noćna preznojavanja, dok neke žene imaju suprotno – osećaj hladnoće, jezu i drhtavicu. Žena može imati veoma izražen PMS, otečene i bolne dojke, promene raspoloženja, emotivnu labilnost, nesanicu, umor, nervozu, razdražljivost, depresiju.

Ovo stanje je moguće  dijagnostikovati  vrlo jednostavnom analizom dva – tri  hormona iz krvi . U slučajevima produženih ili obilnih krvarenja, obavezno je uraditi još neke pretrage – ultrazvuk, dodatne analize iz krvi, analize na infekcije, a po potrebi i kiretažu, da bi se uzorak materične sluzokože (endometrijuma) poslao na patohistološku (PH) analizu.

Pregled dojki treba redovno raditi, a mamografija se preporučuje već posle 40-45 godine. Naravno, godišnje kontrole Papa i kolposkopije, u cilju  sprečavanja pojave karcinoma grlića materice, su obavezne kao i obično.

Menopauza je naziv za poslednju menstruaciju u životu žene, a da bismo znali koja ja zaista poslednja, treba da prođe godinu dana bez krvarenja. Ukoliko se krvarenje ponovo javi posle godinu dana pauze, potrebno je odmah se javiti ginekologu. Poslednja menstruacija se u proseku javlja oko 50 godine, kod nekih žene ranije, kod nekih kasnije. U svakodnevnom govoru se pojam  „menopauza“ često koristi i za period koji nastupa posle poslednje menstruacije tj. za postmenopauzalni period.

U ovom periodu jajnici više ne izlučuju hormon estrogen koji je veoma važan ženi. Osim njegove funkcije da formira ženski oblik tela i dojke, on ima ključnu ulogu za plodnost i trudnoću.  Osim toga, estrogen čuva ženu od srčanih oboljenja , održavajući zdravlje krvnih sudova, kontrolišući novo holesterola u krvi i i smanjujući upale. Estrogen poboljšava kvalitet i čvrstinu kože žene, čuva kolagen u njenom sastavu i sprečava starenje kože. Takođe utiče i na održavanje vlažnosti i elastičnosti  sluzokože vagine i mokraćnog sistema.  Estrogen održava čvrstinu kostiju svojim dejstvom na koštane ćelije. Ovaj hormon ima važnu ulogu za dobro raspoloženje žene, svojim uticajem na dovoljno stvaranje serotonina, hemijske materije koja se luči u mozgu i odgovorna je  za kontrolu raspoloženja. Takođe je delom odgovoran i za libido (seksualnu želju i energiju)

Kakve su posledice nedostatka estrogena?

Posledice nedostatka estrogena počinju polako već u klimakterijumu, perimenopauzi, a u postmenopauzi su sve više izražene. Kosti se „razređuju“ = osteporoza i postaju krte i lako lomljive. Koža se suši i stari, a sluzokoža  vaginalnih zidova se istanjuje i  gubi elastičnost i vlažnost. Zbog toga  seksualni odnosi mogu postati otežani i bolni. Takođe se  i želja za seksom često smanjuje. Slilčne promene se dešavaju i u sluzokoži mokraćovoda te se mogu javiti i teškoće pri mokrenju. Zbog slabosti vezivnog tkiva, može doći do spuštanja vagine i materice što utiče i na ugao vrata mokraćne bešike i može dovesti do  javljajnja stres inkontinencije, tj. nemogućnosti zadržavanja mokrenja pri naporu ili čak i spontano. Estrogen štiti ženu od infarkta srca i moždanog inzulta „šlog“, te je u ovom periodu ona osetljivija za javljanje ovih bolesti. Dejstvo estrogena na serotinin sada je isključeno, pa se stoga javljaju promene raspoloženja, depresija, anksioznost, umor.

Kako pomoći ženama u klimakterijumu i postmenopauzi ?

Obavezna je konsultacija i detaljan pregled ginekologa da bi se utvrdilo da li je ženi potrebna terapija, za koju vrstu terapije da se odluči  i koliko dugo da je koristi.

Hormonska supstitucija – da li ne 

Generalno, ako organizmu nešto važno nedostaje, onda to treba nadoknaditi. Ne treba se bojati „hormona“ –  dijabetičari nekad i celog života primaju hormon insulin, osobe sa smanjenom funkcijom štitne žljezde uzimaju  sintetske hormone štitne žljezde, pa tako i ženama kojima nedostaje estrogen i zbog toga imaju izražene tegobe, treba pomoći nadoknadom hormona. Ukoliko je ženi zabranjena hormonska terapija zbog nekih stanja, ginekolog će preporučiti druge metode.

Terapija lekovima sa sintetskim hormonima estrogenom i progesteronom, tzv. HST (hormonska supstitucina terapija) ima potrebne doze estrogena i progesterona koje će povoljno delovati na sve tegobe i sprečiti osteporozu i vaginalne promene.

Ne smeju je uzimati žene koje su imale karcinom dojke, jajnika ili endometrijuma (materična sluzokoža) , one koje su imale trombozu ili tromboemboliju, šlog ili teška oboljenja jetre.

Ukoliko žena uđe u postmenopauzu prerano, pre 40 godine ( čak i pre 45)  , obavezno trebada uzimai hormonsku terapiju

Biljna terapija

Fitoestrogeni su estrogenima slične materije koje se nalaze u biljkama – flavoni, lignani i komestani.   Oko 300 raznih biljaka sadrže ove materije, a među njima su soja, detelina, valerijana, ginko biloba, alfalafa, seme lana, noćurak, maka  i druge. Takođe i mnoge vrste voća i povrća sadrže fitoestrogene:  pomorandže, šargarepa, brokoli, kikiriki, pasulj, grašak… Međutim, one ne sadrže dovoljnu količinu estrogena, često ne sprečavaju u dovoljnoj meri veoma izražene valunge ni osteoporozu, te se mogu preporučiti ženama koje nemaju jako izražene tegobe ili koje imaju samo urovaginalne tegobe. Dugotrajna upotreba ovih preparata može imati iste efekte kao i sintetski estrogen, pa se ne preporučuje ženama koje ne smeju uzimati terapiju sa estrogenom, kao što je prethodno navedeno.

Za tretman uro – vaginalnih tegoba (suvoća i osetljivost vagine, tegobe pri mokrenju), mogu se koristiti kreme i vaginalete sa hijaluronom , kantarionom i drugim biljnim preparatima, kreme ili vaginalete sa estrogenom, a takođe je veoma efikasna i terapija vagine i genitalnog predela laserom. LINK

Suplementi su dodaci ishrani, napr. vitamini i minerali. Sledeći suplementi bi se mogli koristiti kao dopuna terapije menopauzalnih tegoba:

D vitamin Ukoliko  postoji manjak D vitamina što se može odrediti analizom krvi, potrebno ga je nadoknaditi unosom leka, obično su to kapi sa D vitaminom.

Melatonin, hormon koji ima važnu ulogu za naš san, preporučuje se kod poremećaja spavanja, a neke studije pokazuju da melatonin može pobvoljno uticati i na druge postmenopauzalne tegobe.

Vitamin E je snažan antioksidans koji smanjuje upale, stres, rizik od depresije, a ima ulogu i u  zaštiti srca i mozga U postmenopauzi može povoljno uticati na valunge i noćna znojenja.

Vitamini B: Vitamin B6 smanjuje depresiju i anksioznost, a vitamin B 12 povećava energiju, smanjuje umor i poboljšava raspoloženje.

Omega 3  masne kisleine naš organizam ne proizvodi, nego ga unosimo hranom (sardine, tuna i losos) , a one sadrže lignane – materije sa malim dozama estrogena . Velike studije pokazuju da žene koje imaju najviše nivoe Omega 3 u krvi imaju 20% manje šanse za umiranjem od bilo koje bolesti, u odnosu na  žene sa najnižim nivoima omege u krvi. Omega 3 ima niz benefita : deluje na mentalno zdravlje, smanjuje depresiju, anksioznost, neke psihijatrijske poremećaje i pojavu Alchajmerovog sindroma. On dobro deluje na mrežnjaču oka. Takođe, ima velikog uticaja na očuvanje našeg kardiovaskularnog sistema (srce i krvni sudovi) tako što  snižava   krvni pritisak,  čisti krvne sudove od masnih naslaga, , smanjuje naslage masti u jetri, smanjuje nivo  triglicerida u krvi, a diže nivo dobrog HDL holesterola, smanjuje mogućnost tromboze. Omega 3   smanjuje simptome metaboličkog sindroma kao i  insulinsku rezistenciju, smanjuje rizik od upala i autoimunih bolesti (lupus, reumatoidni  artritis, ulcerozni kolitis, Kronova bolest i psorijaza).  On dobro deluje na prevenciju nekih malignih bolesti – smanjuje rizik od karcinoma debelog creva, dojke i prostate;  povoljno  deluje na artrtis i osteoporozu , smanjuje bolne menstruacije, poboljšava san i kožu.

Antidepresivi u obliku registrovanih lekova će biti preporučeni ukoliko žena ima teži oblik depresije i ne uzima ili ne reaguje na terapiju  estroegnima. Oni često dobro deluju i na  smanjenje valunga.